Da bi objasnili poreklo prva dva zodijačka dostojanstva, neophodno je da razumemo polaznu ideju. Dva su referentna izvora: Haldejski planetarni poredak i Solarno-Lunarni planetarni sektori u okviru njega. Haldejski poredak, kako mu ime kaže, potiče iz oblasti i od naroda drevne Mesopotamije i Vavilona i, zajedno sa zodijakom 12 znakova, predstavlja najstarije, tzv. objavljene osnove astrologije, koje se ne dovode u pitanje pa se i sve ono sto je iz njega principijelno izvedeno, takođe, nikada ne menja. Ova prva astroloska načela, kada su došla u Grcku izmedju VI i IV veka pre nove ere, inspirisala su razvoj grčke filozofije i njen početak kroz filozofe prirode, tzv. fizičare i presokratovsku misao. Ove fundamente Grci nikada nisu narušili i iz njih su dalje razvili astrologiju kakvu, u najvećem delu, danas poznajemo. Jedan od prvih grckih filozofa, Tales iz Mileta i sam je bio astrolog i lično je vodio neke astronomske tabele i predvideo jednu eklipsu maja 585. godine p.n.e. Ovo pominjem da bih ukazala na direktnu vezu prve grčke filozofije i astrologije koja se u to vreme tek pojavila u grčkoj Maloj Aziji.

Da se vratim Haldejskom poretku. On se zasniva na redosledu planeta koje čovek može videti sa Zemlje u odnosu na njihov prolazak preko neba (u odnosu na zamišljeni obrt oko Zemlje, a stvarni obrt oko Sunca) i učestalost njihovih izlazaka u istim zodijačkim znacima na istoj geografskoj poziciji. Taj poredak izgleda ovako: SA-JU-MA-SO-VE-ME-MO. SA je najudaljenija planetarna sfera pa je SA potrebno najvise vremena da obrne krug u zodijačkom smeru (približno 28 godina), a MO, najbližoj nebeskoj sferi, granici supralunarnog i sublunarnog dela kosmosa, najmanje (priblizno 28 dana). Ovde vidimo prvu simboličku vremensku povezanost izmedju prve i zadnje sfere. Drugi izvor zodijackih dostojanstava su dva sektora unutar celog Haldejskog poretka. Kako je SO u sredini, prvi, gornji, spoljasnji, solarni ili muški sektor cine SA, JU i MA, a ženski, unutrašnji, lunarni cine VE, ME i MO. Dakle, po tri planete oko solarnog centra. Luminari određuju ove sektore jer se radi o najsjajnijim nebeskim telima koja, zbog takve prirode, imaju poseban metafizicki znacaj koji se prelama kroz brojne simbolike solarnog i lunarnog principa od muško-zensko, otac-majka, svesno-nesvesno, aktivno-pasivno do najvise metafizičke simbolike božanske manifestacije u vezi sa granicom prema ontološkom središtu manifestovanog kosmosa koji predstavlja Zemlja, ispod lunarne sfere.

Domicili su izvedeni na sledeći nacin. Kako su Ca i Le najseverniji znaci (najseverniji jer se na 0 Ca nalazi letnji tropik i tačka u kojoj SO krece ka nebeskom severu) dodeljeni su luminarima. Le, muški znak, muškom SO, a Ca, ženski znak, ženskom MO. Od ove dve zodijačke pozicije izvedeni su dalje solarni i lunarni zodijački polukrugovi. Solarno ide od Le do Co (zimski i južni tropik), a od Aq do Ca stoji lunarno zodijački polukrug tako da se u svakom od polukrugova jedan znak moze pripisati svakoj od 5 planeta od kojih jedan ima aspekt ka SO znaku, a drugi ka MO sedištu dosledno sferama u njihovom kretanju iznetim u Haldejskom poretku. Iz ovog razloga SA pipadaju dva naspramna znaka oko zimskog tropika, Co i Aq jer je SA najudaljenija planetarna sfera od centralnog SO i prvog MO, a ovi znaci su najdalji od njihovih domicila. JU, koji stoji ispod SA sfere prema planetarnom poretku, pripadaju dva susedna znaka od SA sedista, Sa i Pi i on stoji u trigonu prema luminarnim kucama (jedan od izvora JU benefičnosti). Sledeći je MA, posle JU, koji dobija naredne kuće u dva polukruga, Sc i Ar koji stoje u kvadratnom odnosu prema luminarnim domicilima (jedan od izvora MA malefičnosti). Posle MA, prva posle SO koje je u centru, na pocetku lunarnog sektora, stoji VE koja dobija naredna dva znaka prema redosledu, a to su Li i Ta i oni stoje u sekstilu prema luminarnim kućama (jedan od izvora VE benefičnosti). Na kraju ostaje ME, pre granice sa sublunarnim svetom, i njemu pripadaju dva znaka odmah do luminara, Ge i Vi. Ovu ćete šemu najbolje razumeti prostim crtanjem i povlacenjem poveznih linija. Vrlo lako zaista.

Egzaltacije su izvedene na sledeći nacin. I ovde se kreće od luminara, ali, za razliku od domicila gde je referentna, polazna tacka letnji tropik, ovde se polazi od prolećnog ekvinocija na 0 Ar. Iz ovog se razloga ovaj znak dodeljuje SO egzaltaciji jer, posle ove kosmičke tačke, dan postaje duži, a SO zapocinje svoj tranzit prema muškom, severnom i višem nebeskom polukrugu dok u Li ide suprotno, pa analogno domicilnim vezama, Li postaje znak SA egzaltacije (setite se domicilne opozicije) jer ova planeta stoji na suprotnom kraju od SO. MO dobija Ta jer, polazeći od Ar gde SO ima egzaltaciju, u Ta MO, posle konjunkcije sa SO u prethodnom znaku, povecava svoje svetlo i, naizgled svoju punoću i težinu. Ta je središnji znak njegove prve faze ako se mlad Mesec uzme na 0Ar. Ovi znaci luminarnih egzaltacija su referentni zodijački polaznici za egzaltacije drugih planeta. MA, prvi u spoljašnjem krugu od SO egzaltiran je u Co koji stoji 90 prema SO egzaltaciji. JU, iznad MA sfere, ima egzaltaciju u Ca, takođe 90 prema SO egzaltaciji i 180 prema susednom MA u Haldejskom redu. SA koji sam već objasnila, stoji 90 prema obe planete spoljasnjeg kruga, MA i JU (Li prema Co i Ca). Primeticete lako da znaci egzaltacija spoljasnjeg planetarnog sektora (od SA do SO) jesu 4 kardinalna znaka i znaka 4 tacke nebeskih “kardinesa” koje sam već negde pominjala i preko kojih se ostvaruju antiscije i kontraantiscije planeta i po dva ekvinocija i tropika. Egzaltacije dve planete lunarnog, unutrasnjeg sektora, izvedene su na sledeci nacin. VE pripada Pi jer je 60 od MO sedista (VE pripada lunarnom sektoru), a ME, jedini koji ostaje, dobija direktnu opoziciju VE bas kao sto MA u odnosu na susednog JU ima egzaltaciju na 180. VE i ME u poretku stoje kao MA i JU i zato je Vi, a ne Ge ujedno domicil i egzaltacija ME. Za redne, egzaktne stepene ovih egzaltacija veruje se da su dati objavom i da se uzimaju kao pravilo u koje se ne sumnja. Nema materijalnih tragova o njihovom poreklu, za razliku od znakova egzaltacija, u smislu astronomske izvedenosti.

Ovo su osnovna zodijačka dostojanstva koju su Grci objasnili na osnovu nebeske geometrije. Hermetizam nezavisno od ovoga priču o egzaltacijama stavlja u predanje o transcedentnoj astrologiji, vanvremenskoj koja odražava principe savršene ljudskosti pre Adamovog pada. To je ono sto spomenuh nekada davno. Ovde se pitanju egzaltacija planeta može se pristupiti jedino iz perspektive verovanja. Drevni mudraci, dakle astrolozi koji su radili daleko pre Ptolomejevog doba govorili su da je astrologija veština data čovečanstvu otkrovenjem jos u drevnom Vavilonu nekih 3000 p.n.e. Kao takva, astrologija, ili bar njeni osnovni principi, ne mogu biti proizvod ljudskog iskustva vec ontoloških osnova koje su čoveku date i koje on ne može menjati. Zodijačke egzaltacije su jedna od tri stvari, pored sedam tačaka mudrosti i mundanih planetarnih radovanja, za koje se veruje da su pripadale tzv. anđeoskoj astrologiji, astrologiji koja je postojala pre čovekovog pada. Veruje se, zapravo, da egzaltacije predstavljaju mesta na kojima su planete bile pre nego što će se materijalni pad desiti. Iz tog razloga astrologija koju poznajemo od najranijih civilizacijskih dana nije do kraja ista sa prvobitnom. Zato se i veruje da egzaltirana planeta predstavlja prenaglašeni i pomalo nerealan kvalitet za razliku od domicilnog zodijačkog dostojanstva koje se u potpunosti uklapa u šemu tradicionalnog kosmosa, ali šemu koja postoji tek posle Moralnog pada. Razlog je u tome što se kvaliteti koje planete u tim pozicijama simbolizuju ne mogu do perfekcije ostvariti u ovom svetu. Egzaltacijama se,tako,teško može naći zakonitost koja bi ih lepo utemeljila u šemu logičnu i razumljivu kakva postoji kod domicila, tripliciteta ili lica kao najnižih zodijačkih dostojanstava. U prilog ovome idu i, naizgled, nasumični redni stepeni egzaltacija, poput 27. stepena Riba za Veneru ili 3. stepena Bika za Meseca. Nikome nije jasno zašto baš ovi stepeni, a radi se, prema predanju, o tačnim zodijačkim pozicijama planeta pre čovekovog pada. Ptolomeju, Grku helenskog perioda, nije bilo lako da razume ove premise pa je iz osnova grešio kada je brkao principe ljudske, zemaljske astrologije i astrologije rajske epohe. Na stranu i to sto sam nije bio astrolog vec enciklopedista, neka vrsta opsteobrazovanog svaštara toga doba pa mije za cuđenje sto je astrologija koju je afirmisao bila tako doktrinarno siromašna. Ipak, mislim da stepeni egzaltacija imaju nekakve veze sa važnijim zvezdama zodijačkih sazvežđa, ali je tesko ustanoviti tacno sa kojim obzirom na kretanje ove sfere za oko 1 lučni stepen u 72 godine. Ostaje da se nađe odgovor na ovo pitanje.

Tripliciteti i termini su podređeni ovim referencama koje ja često naglašavam kroz primat solarnih obratnica. Razlog zbog kojeg tripliciteti moraju biti u skladu sa domicilima i egzaltacijama je razlog zbog kojeg Ptolomej odbacuje trećeg, participirajućeg vladara elemenata iz prethodne tradicije. Vrlo lako za razumeti i vrlo “prirodno” kako se već kvalifikuje Ptolomejeva astrološka logika. Prva dva vladara tripliciteta proizilaze iz domicilnog ili egzaltacijskog vladarstva ili ti iz tropičkog i ekvinocijskog polazišta, treći je elementalni uljez u prvom razvrstavanju, ali “od iste vrste” u drugom, dnevnom, kada se jedan dan simbolički poveže sa godinom. To je priča o dvema sektama, danu i noći. Ovde je važno razumeti da dnevno razvrstavanje biva podređeno, ne nadređeno godišnjem, tačnije, domicili (tropici) i egzaltacije (ekvinociji) su u superiornoj poziciji u odnosu na sekte. O tome Ptolomej govori. Vatrom, po njemu, vladaju SO i JU jer SO vlada vatrenim znakom i egzaltirano je u vatrenom znaku, a JU vlada trećim vatrenim znakom. SA biva odbačen jer nema niti jedno od dva velika dostojanstva u vatrenom elementu. Zemljom vladaju VE i MO jer u prvom zemljanom znaku ove planete dele prva dva dostojanstva, MA biva odbačen jer, uprkos egzaltaciji u zemljanom znaku, prepušteno mu je više vladarstvo domicila u vodenom. Vazduh pripada SA i ME po istom principu jer SA vlada jednim, egzaltiran je u drugom, a ME vlada prvim znakom elementa. Na kraju, preostaje samo MA u apsolutnoj vlasti nad vodom koja je preostala i koja mu pripada prema prvoj referenci raspodele iz tropika tj. domicila. MA je gospodar znaka Sc i iz ovoga dobija nadležnost nad njenim elementom. Ptolomejeva logika je logika besprekorne hijerarhije. Iako sekta ima svoje unutrašnje opravdanje, sam astrološki predmet se razvrstavao iz opšteg ka posebnom pa je opšte, po tom osnovu, postalo vrhovna referenca za posebno. Autori pre Ptolomeja rukovođeni su principom “uravnotežavanja” na svim nivoima predmeta pa je tako SA “uguran” u vatru sa kojom nema nikakvu primarnu vezu u manifestaciji, ali zato ima tercijalnu, tzv. dnevnu. Jedan savremeni tumač antičke astrologije primetio je da sam izraz “participirajući” znači, upravo, ovo što je Ptolomej primetio, a to je da tripartitna vladarstva nad elementima izjedančavaju derivirani sa prvim nivoom predmeta. Ovo, po njemu, ima veze sa nekim obredima antičkih misterija čija se suština okretala oko simboličkog povezivanja Neba i Zemlje, tzv. ucelinjenja i uništenja manifestacije.

Participacija se može tumačiti kao akcija u cilju pomirenja suprotnosti što treći vladar elementa, zapravo, i jeste, manifestna suprotnost elementa kojem je dodeljen, a kojem samostalno ne pripada. I dok u verskom konceptu ovo ima svakog smisla, u svetovnoj astrologiji nema, jer manifestacija nije ništa drugo do polarizacija i razvrstavanje pa je SA u vatri “izvan mogucnosti”. Ta stara tradicija koju je Ptolomej “napustio” tiče se ovoga, ali se u vezi sa istim zaboravlja jedna stvar, a to je da oduvek imamo posla sa dve astrologije, sa mističnom i sa svetovnom. Ptolomej je govorio isključivo o ovoj drugoj dok su ostali mešali, krajnje nejasno nedovoljno upućenom čitaču, obe astrologije. O ezoteričnoj strani astrologije, procenjujem, tek će biti reči u budućim novim otkrivanjima zaboravljenih istina. Iz ovoga proizilazi i zakljucak da savremeni tumači tradicionalne astrologije, tačnije neki od njih, nemaju dovoljno znanja o toj, od Ptolomejevog doba, starijoj, hermetičkoj astrološkoj tradiciji koja je sačuvana u izvorima koji govore o alhemiji i magiji, ne astrologiji kao takvoj. Sama reč participurajući svoj original ima u latinskom participatio sa prvobitnim značenjem učešća u nekoj svečanoj ceremoniji/ritualu. Etimologija reči nameće nove pravce zaključivanja koji vode ka priči o hermetičkim, mističnim obredima i religiji. I tu se vraćamo na ideju o dve astrologije, onoj svetovnoj, transparentnoj i njenoj mističnoj, okultnoj sestri koja, za razliku od prve, nije svima jednako dostupna. Ta mistična sestra je neposrednije vezana za veliko hermetičko trojstvo koju čini uz alhemiju i teurgiju. Ptolomej govoreći o trojnoj raspodeli Zodijaka istu pozicionira iz geometrijske osnove ekvinocijskog i tropičkog kruga naglašavajući na ovaj način primat domicila i egzaltacija u određivanju mesta planeta u elementalnoj podeli. Tu podelu naziva trigonima i dovodi ih u vezu sa stranama sveta, odnosno, sa vazdušnim strujama. Vatra je muška i vlada severom u ovom deljenju jer je sever muški, gornji princip, a element počinje prolećnim (severnim) okretanjem Sunca. Ipak, i Mars se posmatra sa strane u vezi sa ovim elementom jer on kaže da uz severne ovaj trigon vlada i jugozapadnim vetrovima pod dominacijom Marsa koji samostalno vlada vodom, koja opet vlada zapadnom stranom sveta. U podeli strana sveta muške su sever i istok, ženske zapad i jug i u skladu sa tim, vatra i vazduh vladaju muškim stranama, a voda i zemlja, ženskim. Drugi trigon pripada zemlji, MO i VE kako je već rečeno. Strana sveta je južna, ali zbog učešća SA domicila u ovom elementu, participira mu i jugoistok. Iz ovih Ptolomejevih podela, zapravo, vidimo da i on prepoznaje participatore, ali na drugačiji nacin. MA participira vatrom prema prvoj logici domicila, a SA zemljom. Vazduh je muški, njim vladaju SA i ME. Istok je strana, ali zbog učešća JU u domicilnoj podeli, participira i severoistok. Voda je ženska, zapadna, pod dominacijom MA, ali uz participaciju MO i VE zbog čega i jugozapad pripada ovom elementu. Jednostavna i besprekorna logika izvedena iz domicila, ne dnevnih sekti, ne zato što sekte nisu opravdane, vec zato što su tercijalne u razvrstavanju astrološkog predmeta. Udeo koji nazirući treći vladari Ptolomejevih tripliciteta ulaze u igru jeste određen prema principu sekti, ali uz ograničenje. Tamo gde se sekta ne uklapa u domicilnu, tropičku, referencu, argumentacija se preokreće ka domicilu. Primer je govor o Marsu u vezi sa elementom vatre kada ga odbacuje jer ne pripada dnevnom (solarnom) sektoru, ali ga drži na bliskom rastojanju u vezi sa samim elementom jer ubacuje jugozapadnu stranu jednako u vatru i vodu.

Ptolomejevi tripliciteti izgledaju ovako

VATRA/ dnevni SO, noćni JU (nazirući MA)
ZEMLJA/ dnevni VE, MO noćni (nazirući SA)
VAZDUH/ dnevni SA, noćni ME (nazirući JU)
VODA/ dnevni MA, noćni MA (nazirući VE i MO)

autor: Nataša Karalić Koprivica